Uspomene su odzvanjale u mojoj glavi, činilo mi se da trenutak ne postoji, već samo njegov eho, u kome naknadno proživljavam protekle događaje, dok se stvarnost mimo mene  događa. Činilo mi se i da sam umrla, da je moj život takođe eho, jeka, refleksija nečeg što je bilo. Ma šta uradila, pamtila ili zaboravljala; čuvala…

Otkako znam za sebe bila sam ljudima nekako čudna, ali nikada u meri, koja je potrebna da me se zauvek odreknu i odbace, već samo u onoj meri koja je uvek bila dovoljna da budem po malo usamljena. Usamljenost nisam shvatala kao tragediju. Videla sam je kao neku govornu manu, nešto poput mucanja, svesnog a…

Nije smrt nešto najstrašnije što se čoveku može dogoditi, već je najstrašnije što se čoveku može dogoditi upravo sam strah. Sa činjenicom da ćemo svi umreti, odavno smo upoznati i trebalo bi da smo se na nju odavno navikli – međutim bojimo se. Mislim da svaki čovek, pa čak i onaj najmudriji, treba s vremena…

A, bila sam tako dobar đak.Pa?Pa ništa. Kada se čovek suoči sa ništavilom, mora da sačuva ono što je preostalo, kao što su kriterijumi u kojima se može ogledati. Pametna za školu, glupa za život. Kada ti tu rečenicu kaže tvoj otac, onda staneš i počneš da razmišljaš. Nedostaje ti hrabrost, osećaš strah, izgubiš poverenje…

Iako je Udruženje nesaničara nastalo kao bordel u jednoj maloj kući na periferiji grada Zverinuaska, ipak se od samog početka to udruženje nekako izdvajalo od drugih, osnovanih sa sličnom namenom. Udruženje je bilo prevashodno stecište zabave, igre i muzike, a tek onda ljubavi kako su zvali usluge koje su Mes-Nes žene pružale. Mes – Nes…

U mom životu nIje bilo događaja, a ako ih je bilo, bilo ih je vrlo malo. Ležeći na pesku od obmana i iluzija, borila sam se sa bolešću prsa u prsa, dok su ljudi na položajima stajali na obali i odlučivali o ljudskim sudbinama. Aktivirali su krvotok i raspirivali strasti, sve dok se pukotina ne…

Držala sam novine kao što osuženik drži presudu, zasnovanu nabpogrešnim dokazima. Bilo je očigledno da nisam mrtva. Kada sam pozvala redakciju da proverim šta se dogodilo, nisu u početku razumeli o čemu govorim. – Kako ne znate? Zašto nas onda zovete? Zovite policiju? Ili idite tamo, pa se uverite. A, onda nas pozovite. – Kada…

Članske karte za Udruženje nesaničara ne postoje, ne postoji njihovo sedište, ljudi koji pripadaju tom udruženju se ne sastaju, a, ako se i sastanu, to obično bude u mimohodu. Oni su rasuti po celom svetu, u svojim borbama su usamljeni, i zato izgledaju pomalo zbunjeni, konfuzni, rasejani. To su takozvani slobodni ljudi. Slobodni ljudi nisu…