Nije smrt nešto najstrašnije što se čoveku može dogoditi, već je najstrašnije što se čoveku može dogoditi upravo sam strah. Sa činjenicom da ćemo svi umreti, odavno smo upoznati i trebalo bi da smo se na nju odavno navikli – međutim bojimo se. Mislim da svaki čovek, pa čak i onaj najmudriji, treba s vremena na vreme da preispita svoje strahove. Pre nego što dođu tuga i kajanje. Jer ko ima strahove u sebi seje strahove i za druge. Što je strah neobičniji, teže se od njega izlečiti. Zato svaki strah izaziva poštovanje.
Onaj ko je predugo mrzeo ima snagu samo za sumnje i strahove.
Strah od ega, od vlasti, žaba, psa, kornjače. Od zatvorenog prostora, od tebe, od sebe, drugih nacija, od broja tri. Od vlasti, od loših ocena, gubitka posla, visina, dubina, pasarela. Od mostova. Lodena Karakale. Madlene. Od života.
Široka lepeza ljudskih strahova se tog dana za mene potpuno otvorila.
Iracionalni i opravdni strahovi.
Opravdani i oni koji to nisu.
Fobije.
Anksioznosti.
I ma koliko nečiji strah bio neobičniji i naizgled nerazuman, samim tim teži i
komplikovaniji za objašnjavanje, posle dužeg posmatranja i raščlanjavanja, kada se malo
raščlani i dezintegriše, isti je zar ne, kao i svaki drugi – strah od smrti.
AMBICIJA
To što me je ta mala antilopa uništila uverena u ispravnost svog postupka i učinila svoju vidljivost monumentalnom, a svoj zaključak o meni i sud nametnula kao nepokolobljivo istinit, dodirnulo je u meni nešto davno zaboravljeno.
Nešto takođe čvrsto i izdržljivo – nepatvoreno.
Dodirnula je ambiciju za koju nisam ni verovala da postoji.
Da li može postojati nešto što nikada nije stvoreno?
Da li može postojati nešto što ne može biti nimalo drugačije od onog kakvo je?
Moja ambicija nije imala svoju formu, oblik i veličinu, svoje pokretače koji je determinišu i svrhu svog delovanja. Nije imala ni jasan smisao, ona je varirala u zavisnosti od smislenosti i opravdanosti samog delovanja, a nekad je bila zavisna i od udaljenosti objekta. Što je objekat bio udaljeniji, više me je privlačio.
Misli su mi se oslobodile i ispunile sobu.
Čega se ti bojiš, upitala sam se?
