Iako je Udruženje nesaničara nastalo kao bordel u jednoj maloj kući na periferiji grada Zverinuaska, ipak se od samog početka to udruženje nekako izdvajalo od drugih, osnovanih sa sličnom namenom. Udruženje je bilo prevashodno stecište zabave, igre i muzike, a tek onda ljubavi kako su zvali usluge koje su Mes-Nes žene pružale. Mes – Nes žene su bile poštovane, brižljivo birane i zaštićene.
To što sam bila Mes-Nes žena, to ne znači da sam bila prostitutka. Mes – Nes žene su bile slobodne žene, koje su naginjale nauci i umetnosti, iste one koje su u prošlosti zbog takvih shvatanja gorele na lomači, a sada su im samo palili krila.
Ne znam kada sam izgubila kontrolu i pala.
