Članske karte za Udruženje nesaničara ne postoje, ne postoji njihovo sedište, ljudi koji pripadaju tom udruženju se ne sastaju, a, ako se i sastanu, to obično bude u mimohodu. Oni su rasuti po celom svetu, u svojim borbama su usamljeni, i zato izgledaju pomalo zbunjeni, konfuzni, rasejani. To su takozvani slobodni ljudi. Slobodni ljudi nisu kompaktni, ne idu u čoporima, ne mogu biti članovi ostalih udruženja, čak i da se pridruže nekom, tu ne mogu dugo ostati.
Iako to Udruženje nema sedište, kada nekog od nesaničara pitaju gde se ono nalazi, svi do jednog kažu da se to Udruženje nalazi u ulici Sfumato broj 33 u Entelehiji.
Ali, Entelehiju nije lako naći.
To što sam bila član Udruženja nesaničara, moji roditelji su shvatili previse lično, previše lično…
