Nije smrt nešto najstrašnije što se čoveku može dogoditi, već je najstrašnije što se čoveku može dogoditi upravo sam strah. Sa činjenicom da ćemo svi umreti, odavno smo upoznati i trebalo bi da smo se na nju odavno navikli – međutim bojimo se. Mislim da svaki čovek, pa čak i onaj najmudriji, treba s vremena…

A, bila sam tako dobar đak.Pa?Pa ništa. Kada se čovek suoči sa ništavilom, mora da sačuva ono što je preostalo, kao što su kriterijumi u kojima se može ogledati. Pametna za školu, glupa za život. Kada ti tu rečenicu kaže tvoj otac, onda staneš i počneš da razmišljaš. Nedostaje ti hrabrost, osećaš strah, izgubiš poverenje…

Iako je Udruženje nesaničara nastalo kao bordel u jednoj maloj kući na periferiji grada Zverinuaska, ipak se od samog početka to udruženje nekako izdvajalo od drugih, osnovanih sa sličnom namenom. Udruženje je bilo prevashodno stecište zabave, igre i muzike, a tek onda ljubavi kako su zvali usluge koje su Mes-Nes žene pružale. Mes – Nes…

U mom životu nIje bilo događaja, a ako ih je bilo, bilo ih je vrlo malo. Ležeći na pesku od obmana i iluzija, borila sam se sa bolešću prsa u prsa, dok su ljudi na položajima stajali na obali i odlučivali o ljudskim sudbinama. Aktivirali su krvotok i raspirivali strasti, sve dok se pukotina ne…

Držala sam novine kao što osuženik drži presudu, zasnovanu nabpogrešnim dokazima. Bilo je očigledno da nisam mrtva. Kada sam pozvala redakciju da proverim šta se dogodilo, nisu u početku razumeli o čemu govorim. – Kako ne znate? Zašto nas onda zovete? Zovite policiju? Ili idite tamo, pa se uverite. A, onda nas pozovite. – Kada…

Članske karte za Udruženje nesaničara ne postoje, ne postoji njihovo sedište, ljudi koji pripadaju tom udruženju se ne sastaju, a, ako se i sastanu, to obično bude u mimohodu. Oni su rasuti po celom svetu, u svojim borbama su usamljeni, i zato izgledaju pomalo zbunjeni, konfuzni, rasejani. To su takozvani slobodni ljudi. Slobodni ljudi nisu…